Игор – Сплит/Хрватска
Игор Вргоч, два пута је освајао прво место у Хрватској у акробатском рокенролу, доживљаваo je овације и дивљење публике… Његов успех прекида стање депресије, беспомоћности и сазнање да због операције кичме неће дуже време моћи да се бави оним што му је живот и шта воли. У хотелу у Макарској, на рехабилитацији, срео је групу младих људи који су радосно певали о Исусу. Како каже, “нека сила” га је гурнула међу њих упркос његовом отпору. Од њих је пар пута чуо речи „Исус те воли“ и помислио је у себи да су они веома наивни и да немају појма о чему причају, јер је мислио да га нико не воли и да икоме није стало до њега. Седео је са њима иако није знао зашто. Дотакнут љубављу која је била у тим младим људима, пожелео је у срцу да има такву љубав. Од њих је на поклон добио Гедеонитски мали плави Нови завет, који до тог тренутка никада није имао. После три дана и три ноћи читања, свестан својих греха и слабости, у сузама призива име Исуса Христа.
У том тренутку Божја љубав и благодат изливају се у његово срце и он осећа радост опроштења грехова. Бог је говорио Игору кроз стих написан у Јеванђељу по Јовану 3:7 – „Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго“. За Игора почиње нови живот. Бог му је променио живот, дао му нови посао и нове пријатеље. Игор је свој песнички таленат посветио Христу и неуморно га велича новим песмама. Игорова свакодневна молитва је да му Бог да прилике да говори о Христу и дарује Нови завет који мења живот као што је промењен и његов.
Небојша – Панчево/Црбија
1990. године, Грађевинска школа у Београду, Гидеонити деле Нове завете испред школе и младић узима један примерак у руке али га даје свом цимеру. Тако је Небојша дошао до примерка Речи Божије и читајући је приметио да после овога живота постоји живот, да постоје рај и пакао, да у рај иду само прави Христови следбеници – спасени. Размишљао је о одласку у манастир, али није био сигуран да ли је то прави начин да се спасе.
Небојша је 1992. године отишао у Нови Сад на одслужење војног рока и са собом понео Нови завет. Једне вечери његов најбољи друг у војсци позвао га је на окупљање младих верника, не знајући да Небојша размишља о спасењу. У цркви је срео младе људе који су говорили о искуству рођења одозго и примања Исуса у своја срца. Он то није разумео и тражио је објашњење. Дали су му објашњења из Светог Писма. Уследила је молитва и посвећење Христу. Небојша је искусио милост Божију у свом срцу и почео да сведочи другим војницима који су примили Исуса у свој живот. Бог га је употребио и они којима је сведочио о Исусу почели су да примају благодат Божију коју је он сам примио. Одлучио је да свој живот посвети управо томе. После војске завршио је библијску школу у Новом Саду и данас служи као пастор у цркви у Панчеву, Београду и другим местима у Србији. Јован 10:27 „Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном“. Небојша се чудио када је чуо Божји глас, али су га речи у Новом завету навеле да схвати да је грешник и да му је потребно спасење.
Mарина – Никшић/Црна Гора
Марина потиче из типичне традиционалне православне породице и од раног детињства иде у цркву са једином побожном особом, својом тетком. Pодитељи су јој увек говорили да су православци, али никада нису читали Свето писмо нити ишли у цркву. Током година питања о религији и Богу су се умножавала, али Марина није имала са ким да разговара о томе, није имала ни примерак Библије. Први сусрет са писаном речју Божијом догодио се када је имала 14 година. У соби својих родитеља пронашла је мали примерак Гедеонитског Новог завета, који је њен отац, полицајац, једном добио од једног Гедеона. Она је први пут читала о Богу и била је вођена смерницама за читање које се налазе на крају Новог завета, као што су стихови за читање када сте обесхрабрени и слично. Бог се посебно обратио Марини кроз стих написан у Јеванђељу по Матеју, поглавље 5,16 – „Тако нека засветли ваша светлост пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“, што је она, у њеном срцу и желела.
Овај примерак Божје Речи је дуго био код Марине. Годинама га је носила свуда са собом, читајући готово иста поглавља и тако разумевајући основе хришћанске вере. Изгубила је тај Нови завет и молила се да га радознали читалац попут ње, у потрази за Богом, пронађе. На универзитету је упознала групу хришћана који су је позвали у цркву. Марина је данас редовни члан локалне хришћанске заједнице у Никшићу, заједно са преобраћеним члановима своје породице, а радост спасења преноси кроз своје активности у студентском хришћанском покрету.